Свети Константин и Јелена славе 21. маја

Свети Константин и Јелена славе 21. маја

Рођење светих

Ο Константин Велики, први хришћански цар, оснивач цариградске краљице, рођен је у граду Наисосу, данашњем Нишу у централној Србији, око 275. године. Био је најстарији син у породици.

Тамо је била његова мајка Света Јелена πвеома побожан и врлински као човек. Рођен је у граду Дрепано у Битинији (Мала Азија) око 247. године, од оца хотела. Овај град је касније преименовао М. Константинос у Еленополис, у част своје мајке. Удала се за оца Константина 273. године нове ере, односно 2 године пре Рођења Цара.

Изградња Василевоусе (Истанбул) по вољи Свевишњег.

Када је Константин донео одговарајућу одлуку, није одмах изабрао Византију, већ је прво помислио на Наисово родно место, Сардинију (Софију), а потом и Солун.

Међутим, из насталих препрека схватио је да није Божја воља да иде тамо и отишао је до древног Сунца, где се прича да су се Ахајци улогорили у рату против Троје.

Тамо је пројектовао град онолико велики колико је требало и чак је саградио његове капије. Али једне ноћи Господ се јави побожном цару, подстичући га да одабере друго место за своју престоницу.

Повинујући се божанском позиву, Константин је на крају завршио у Византији, чији је положај сматрао најпогоднијим за своју сврху и богоугодним.

Приликом Константиновог разграничења новог града, сам му се јавио Анђео Господњи и водио га, водећи га, све док нису обележили целу област, у којој је Божија воља била да се престоница подигне.

Трагање, налаз и чудесне тачке са Часног и Животињског Крста.

У потрази за Часним крстом, поштена краљица наилази на неколико потешкоћа.

По древном предању, проналазак Часног крста од стране светитеља проткан је ликом Светог свештеномученика Киријака, епископа јерусалимског.

Свети Киријак, пореклом Јеврејин, са првобитним именом Јуда, био је човек који је од својих предака знао место где је сакривен Крст Господњи, али није хтео да га открије Светој Јелени.

Затим је наредила да га ставе у суви бунар на недељу дана, када је од глади и жеђи био приморан да покаже на место Голготе и Спомен-свечаност Христов.

То место су заузели Јевреји, из зависти, а незнабошци, видећи да га хришћани обожавају са страхопоштовањем према чудима која се тамо врше, подигли су на овом месту џамију богиње Афродите.

По налогу светитеља, џамија је срушена и простор откопан, тада су пронађени Голгота, Часни споменик, три крста, Христа и два разбојника и свети ексери (ексери) Распећа.

Препознавање Часног крста обављено је следећим чудом: Мртва жена је одведена на сахрану. Архиепископ Макарије је рекао да заустави погребну поворку.

После усрдне молитве и стављања три крста узастопно и одвојено на мртве, о чудо!

Васкрсла је када ју је дотакао трећи Крст, Крст Господњи! Тада је Светитељ наредио и часни крст се поделио.

Један део је ставила у сребрну скупоцену торбицу и оставила у Јерусалиму, а други је понела на пут од Јерусалима до Цариграда.

Управо из овог другог одељка, који је местимично оставио комаде, по локалној традицији, о чему ћемо говорити у следећем поглављу.

Наша Црква 6. марта одаје почаст проналаску светог дрвета и светих материјала.

Чудом васкрсења мртве жене са Крста, сматра горе наведени Јеврејин Јуда, крштен је и преименован у Киријакос, касније хиротонисан за епископа (вероватно епископа) у Јерусалиму, и сведочи против Јулијана Параватског (361-363) . Наша Црква му помен 28. октобра.

Што се тиче друга два разбојничка крста, јер Светитељка није могла да разликује ко припада „десном“ Добром Разбојнику, а ко „левом“ и зато што је с друге стране мислила да је толико година сахрањена са Крстом Христовим и они су узели благослов, и не треба их занемарити, наредио је да се размонтирају и да се сменом хоризонталних шума формирају два нова Крста. Дакле, сваки од њих је садржао део Крста доброг разбојника.

Господин Константин је са великом радошћу дочекао Дрво Часног Крста, које је његова мајка са великим поштовањем носила у Цариград. Али се каже и да је побожни цар ставио светитеље Илоса у шлем и узде свог коња, за заштиту и благослов у ратовима.

Па пошто је блажена Елени провела свој живот у молитви, смирењу и толиким дивним делима и доброчинствима, вероватно се упокојила у Господу у Цариграду око 328/329 године, у доби од око осамдесет година.

Њену свету мошти је њен син пренео у Рим и депоновао је у маузолеј (ротунда) познат као Тор Пигнаттара, унутар величанственог саркофага од порфирног камена. Овај саркофаг се сада налази у Ватиканском музеју.

Прослава Светог Константина и Јелене, Свети Константин и Света Јелена, Празник Константина и Јелене, Гроб Свете Јелене, Крст Константина Великог, Сећање на Свету Литургију, Мајски сећање на Свету Литургију, Велики Цареви Константина и Јелене , Света Литургија и Свети Цариград, Константин и Јелена, Црква Светих Константина, Константина и Свете Јелене