Дрвени вратни крст 2,4 × 3,8 цм

Крст ο чувар све васељене, Крст η Лепота Цркве, Крст царева држање, Крст верни ослонац, Крст анђела слава и демона траума

У погледу дубљим симболичким приступом Крсту, како је истакао професор П. Василијадис, Крст је тумачен у првој Цркви:

а) пророчки, у вези са завршетком мучеништва пророка,

б) есхатолошки / апокалиптички, као испуњење воље Божије, како се огледа у Светом писму;

в) дијалектички, као услов за узвишење Исусово;

г) Евхаристијски / тестаментарни, у директној вези са предањем Евхаристије и

е) спасење, као смрт ради свих људи, што онемогућава крваву помирбену жртву Храма.

Најсрамније и најпонижавајуће оруђе смрти тако поново постаје симбол праве жртве, коју не чини човек да би умирио божанско, већ Бог да би спасио човека.

Тиме постаје симбол божанске љубави, наклоности и спасења људског рода као што је од почетка утемељено у текстовима К.Д. говор апостола Павла

„Εμοι μη γενοιτο καυχασθε ει μη εν τω Σταυρω του Κυριου μου, сажима однос хришћанског крста са, рекли бисмо, сажима однос крста са знаком.

Тај однос сеже у случајевима светих до избора пута сопствене смрти, пошто су неки, попут апостола Петра и Андреја, радије напустили садашњи живот смрћу на крсту.

Символ Крста је највиши „денунцијација“ љубави Божије према људима. Велико откривење је Распети Господ.

То је симбол мира и помирења. Захваљујући жртви Распетог, окончан је рат који је отуђени човек објавио против Бога, у творевини, у ближњему и самом себи.

Такође је симбол победе против ђавоље државе и сила таме.

И верни,заузврат, супротставља се ђаволу и његовим методама јер је Крст Господњи јединствени и неодољиви штит сваког од нас од напада злих.

 Ανηρεθης, αλλ 'ου διηρεθης, Λογε, ης μετεσχες σαρκος.

Ει γαρ και λελυται σου ο ναος εν τω καιρω του παθους,

αλλα και ουτω μια ην σταποστασις της θεοτητος και της σαρκος σος.

εν αμφοτεροις γαρ εις υπαρχεις Υιος,

Реч Божија, Бог и човек.