Зоодохос Пиги или Панагиа Балоуклиотисса. 2 ′
Историја је света. Назад у године Византије. У Балуклију.
Са именом Зоодоцхос Соурце од Балуклија или Виргин За Балуклиотису се каже да је света хришћанска агијасма која се налази у Цариграду испред западних капија Силиврије, где су се налазиле такозване „палате извора“ у којима су се у пролеће одмарали византијски цареви.
Име је добио од турског имена Балıк (= риба) и укључује манастир, цркву и свету воду.
Постоје две верзије за откровење Агиасме:
а) Прва, коју казује Никифорос Калист, каже да: Потоњи цар Лав Трачанин или Лав Велики (457 - 474. г.), када је као обичан војник долазио у Цариград, срео је на Златној капији слепца који је упита га воде. Трагајући за водом, глас је показао на извор.
Слепац је пио и мутна вода у његовим очима зацелила се. Када је касније постао цар, пророчки глас му је рекао да треба да сагради цркву поред чесме.
Заиста, Леон је у том крају подигао величанствену цркву у част Девице Марије, коју је назвао „Извор“. Калист веома детаљно описује ову велику Цркву, иако се опис најбоље уклапа у Јустинијаново здање.
Историјски је, међутим, доказано да је 536. н. у Цариградском синоду, под патријархом Минасом 536 - 552. године н.е.), учествује и Зенон, игуман „дома Пресвете Богородице и Дјеве Марије у извору“.
б) Друга, коју приповеда историчар Прокопије, смештена је на почетак ВИ века и односи се на Јустинијана. Јустинијан је ловио у дивном пејзажу са пуно зеленила, воде и дрвећа. Ту је, као у визији, угледао малу капелицу, гомилу народа и свештеника испред једне чесме.
„То је извор чуда“, рекли су му. И ту је саградио манастир од материјала који је остао из Аја Софије. И. Кедринос помиње да је подигнута 560. године нове ере.