Свети Арсеније Кападокијски 1840 - 1924

Свети Арсеније Кападокијски 1840 - 1924

Рођен је у Фарасу Кападокије 1840. године

Имао је брата Власија и звао се Теодорос касније о.Арсеније.

У младости су остали сирочад, прво од оца, а нешто касније од мајке. Штитила их је сестра њихове мајке, у Фараси…

Али Бог је спасао ствари тако да је Теодорос од малих ногу донео одлуку да се замонаши, после свог значајног спасења од сигурног утапања у бујици Евкасис! Пошто је у његовом спасењу био присутан и морални насилник, Власисов старији брат, Господ је и њега сачувао од утицаја, па је постао велики певач византијске музике.

Да би наставио студије у Нигдеу, отишао је у Смирну. Тамо је добро научио грчка писма и црквена, али и јерменска и турска, као и мало француска! Завршивши студије 1866 (26 година стар), прошао кроз Фарасу и Нигди, где се опростио од тетке.

Исте године (1866) посветио је у Светом манастиру Флавијана (Зињи-Дере) у Тимиосу Продрому. Тамо се убрзо замонашио по имену Арсеније. У то време, међутим, били су им потребни учитељи, па га је митрополит Пајсије ИИ хиротонисао за ђакона и послао у Фарасу, да напуштену децу учи слову! Турци су хтели да шест грчких малих села буду неписмени, због чега је отац Арсеније, пошто није било другог учитеља, пристао да жртвује свој усамљени мир...

У школи није имао клупе, већ козје коже и тако су Турци мислили да учи децу молитви! Други пут их је водио у капелу Панагије у Канчију, унутар пећине.

Када му је било тридесет година, 1870. године, рукоположен је у старешине у Кесарији, са звањем архимандрита, и добио је благослов свештенства. Затим је отишао у Јерусалим на ходочашће и од тада су га фарисеји звали Хацефендис.

Чуда Светог Арсенија и Молитве

1). Киријакос Сеферидис, чтец о. Арсенија, испричао је да су са Телелеида довели Туркалу окованог, са страшним демоном, званим Тетеви, које је прочитао Хацефентис са Јеванђељем и одмах је истерао демона из жене.

2). Анестис Караоутоглу је испричао да је, када су Јермени масакрирали Турци, око три стотине људи дошло у Фарасу, да опљачкају село и покољу га! Хацефентис је окупио жене и децу и отишао у капелу Богородице и помолио се. Дивљи Турци нису улазили у село, јер како рекоше, свети Златоуст их није пустио! Заиста, Светитељ се појави на мосту, испружи руке и заустави их.

3). Једном су довели Турчина у Хацефентис, рекао је Василиос Каропулос, који је окренуо главу надесно и остао непомичан! Овај Турчин је био разбојник и крвожедан. Обратио се многим лекарима, без икаквог резултата. Хађефентис је, након што је прочитао и вратио главу на своје место, дао многе и строге препоруке за наставак свог живота. Чак је поставио правило за њега, као и за целу његову породицу, који су били... дивље звери.

4). Продромос Езнепидис је приповедао да су некада многи Чети (дивљи Турци) дошли у село (Фараса). Био је председник села, али је био и болестан у кревету, па није могао да организује одбрану, рекао је: „иди, момче, на жељу Христову и протерај Турке из нашег села“. Председник је одмах оздравио и са својом жељом окупио је сеоске момке и они су протерани без икаквих повреда!

4). Прича се да је Стела Когланиду довела у свој очински дом, у Фарасу, ћутљивог тридесетогодишњег Турчина, а њен отац га је довео оцу Арсенију. Док му је Хацефентис читао Јеванђеље, остао је без речи!

Наша Вера није на продају!

Новац за никада није узимао лекове! Нити их је држао у рукама када су давали Храму за оне којима је потребна.

1). Некада је једна турска невеста опседнута демонима отишла из Цацхироудеса у Хадјефентис да је прочита. Осиос их је прихватио, иако је тог дана био затворен - радио је то два дана у недељи - и имало је смисла да је пусте. Када је пуштен, јурнуо је до старца, зграбио га за једну ногу и угризао!

Док је држала Јеванђеље, није га отворила, иако ју је три пута нежно ударила по глави и демон је одмах отишао! Жена је почела да плаче и да љуби угризену ногу. Њен отац му је пао пред ноге и молио га да прихвати цео свој случај (торбу са његовим новцем). Узми све, твоје је, јер си спасио моје дете. А православни свештеник му рече: „Задржи свој новац. Наша вера није на продају!

2). Једном му је Турчин поклонио две животиње бахтиса (на поклон), јер је његова стерилна жена имала двоје деце са благословеном амајлијом коју јој је послао Хацефентис. Тада му старац упути строгу примедбу следећим речима: „Зар ниси имао сиромаха у свом селу? Шта си носио са мном овде? Да ти кажем аферим (браво)? Не скупљам баксисију "!!!

3). У Цркви је то био лук, у који су неки остављали необавезни новац за сиромашне. Сиромаси су отишли ​​сами и добили шта им је требало. Више су се плашили да узму, да их Бог не казни !!! Старац никада није узео новац у своје руке, не само да њиме не би владала страст среброљубља – појава уобичајена за поједино свештенство – него углавном да не би пало на памет ни хришћанима ни Турцима, да он има свештенство за професију !!!

4). Приносе Цркве не само да није носио кући нити их је давао својим најближим пријатељима, већ их је тајно слао ноћу у несрећне породице са певачем (Продромосом).

5). Али у лењости никад није дао! Једном је отишао лењ и пијан човек и упитао га прикладно. Старац је био у својој келији и даје му јечмене мекиње. А он му каже: „Једем од њих“. Лењивац то није прихватио, али је инсистирао на томе. Тада му Осије рече: „Зар те није срамота, четрдесетпетогодишњи младићу, да седиш по цео дан и размишљаш о ђаволима и да се опијаш и просиш?“

Затим рече Продрому: „Иди у Цркву и иди на реку, а ако лењи дође тамо, онда му дај. Такође је рекао лењивцу да упали свој зарђали мотор. Идите до реке да их узмете и ухватите рибу која је у изобиљу и једите. Лењивац не само да није отишао на реку, него га је у селу оптужио да је... шкрт! Старац је био пун радости што је неправедно оптужен…

Његов крај у земаљском животу

После малоазијске катастрофе (1922) фра Арсеније је остао у Фараси до 14. августа 1924. Тада су га Турци натерали да прати своје стадо током размене становништва... После много мука стигли су чамцем у Агиос Георгиос и срећни су прославили Велики дан Крста (14. септембра 1924).

Сада је имао осамдесет година када је стигао на Крф. Живео је само две недеље у замку Крф и оперисао је два пута, у цркви Светог Георгија и недељу дана у болници, због својих година и углавном тешкоћа. Спавао је 10. новембра исте године. Као што је предвидео пре много година

Пајсијевих разлога