Петра и Павла 29. јуна. Првопрестолни апостоли
Ат слике насликани су, два апостола држе Цркву која је симболично приказана са малим византијским храмом.
У загрљају двојице апостола, као што видимо на њиховој добро познатој слици, в Црква пројектовао је спрегу вере и дела, другим речима, видео је ове апостоле као симбол и тип њеног предања.
Заједнички празник Петра и Павла установљен је 258. године. 29. јуна, када је папа Сиксто ИИ преместио њихове кости у катакомбу Светог Себастијана у Риму.
Неколико речи о Апостолу Петру
Апостол Петар је рођен у Витсаиди, близу Генезаретског језера, где су он и његов брат Андреј практиковали занимање рибара, заједно са још двојицом апостола, Јаковом и Јованом, синовима Зеведејевим.
Знамо да је Петар био ожењен, јер је Христос исцелио његову свекрву. Врло је вероватно да жена није била жива када га је Христос позвао на апостолску службу. У ствари, на својим мисионарским путовањима, Петар са собом није имао своју жену, већ хришћанску сестру која му је служила.
Његово позивање на апостолску службу одвијало се постепено. Андреаса је први упознао са Христом његов брат Андреас.
У историји прве Цркве Петар поново предњачи у првом административном акту апостола, када је на заједничком скупу верника предложио да се изабере замена Јуде Искариотског.
На дан Педесетнице, Петар је поново устао са осталих једанаест апостола и говорио окупљеном народу да 3.000.000 XNUMX XNUMX поверује и да се крсти.
Тада Петар исцели хромог човека у храму, и са Јованом по други пут проговори народу.
Овај говор је имао за последицу одвођење Јована на конференцију. Јевреји, па чак и садукеји, по други пут су ухапсили Петра и Јована и затворили их, али су они неким чудом ослобођени.
Након дугог обиласка Јудеје, током којег је Петар основао Антиохијску цркву и проповедао, крстио и хиротонисао епископе на разним местима, након што је прво прошао кроз Сицилију где је хиротонисао прве епископе Сиракузе и Катаније, завршио је у Риму где је и рукоположен. Свети Лино, први епископ римске престонице.
Тамо је сазнао да је његово хапшење планирано због прогона против хришћана и да се зато спремао да напусти град.
Напуштајући Рим, видео је Христа како се креће у супротном смеру држећи крст.
Петар га је, радознао, упитао: "Где идеш, Господе? / Куо вадис, Домине?" а Он му је одговорио „Идем у Рим да поново будем разапет / Ромам вадо итерум цруцифиги“ Дела. СВЕДОк бЕрИША – ОДгОВОр: Тада је Петар схватио да мора да издржи мучеништво и да се предао у Рим.
У ствари, тражио је да буде разапет наглавачке, јер је сматрао да је недостојан да поднесе мучеништво слично Христовом. Сведочио је 29, 64. или 67. јуна на хиподрому Неро.
Неколико речи о апостолу Павлу
Апостол Павле је, како каже, рођен у Тарзу Киликијском од јеврејских родитеља из Венијаминовог племена (Рим. 16, 1; Фил. 3, 5). Његов отац је био римски грађанин што може значити да је потицао из виших слојева становништва Киликије и да је можда био фарисеј у погледу верских опредељења.
Јеврејско име апостола било је Савле (Саул), али је за своје суграђане изван синагоге био Павле (Паул). Његово васпитање и васпитање било је строго рабинско и јеврејско. Хебрејски је био језик којим се говорио у његовој кући.
Од прогонитеља хришћанства он се тада преобратио не на убеђење апостола или проповедника нове вере, већ директно од самог Христа који га је позвао на јеванђелско дело и на апостолску службу.
Према предању, Павле је одсечен без мучења, пошто је закон забрањивао мучење римским грађанима.