Воздвижење Часног Крста, строги пост и царски обичај. 14. септембра.
Године 326. н.е тхе Αγια Ελενη отишла је у Јерусалим да се поклони Светој земљи и да заблагодари Богу за тријумфе свог сина Константина Великог.
Божанска ревност је, међутим, натерала Свету Јелену да почне да је истражује налаз Часног крста. Када су открили Часни крст, подигли су га у храму на високом месту, да би га сви видели и поклонили.
Тако за Спомен Воздвижења Часног Крста постимо 14. септембра, јер је Крст помен страдања Христових.
Пост на дан Воздвижења Часног и Животворног Крста је строг и једнако важан као и пост на Велики петак. Постимо ради опроштења наших грехова.
Такође постимо од сваке врсте греха.
Током векова на дан славе Крстовдана, свештеници верном народу деле босиљак, да подсети на пут и место где је пронађен Крст на коме је пострадао Христос.
Овај обичај је преовладао од када је и сама Света Јелена отишла у Јерусалим и тражила да зна где је Крст сахрањен. Али ниједан хришћанин није знао како да јој каже. Они који су га пре много година закопали дубоко у земљу сада су умрли.
Једног дана, док је Света Јелена ходала пољем, нагазила је на неку траву и одмах је ваздух испунио сладак мирис.
Мирис је долазио из погона на који је газио и одмах је замолио раднике да копају баш ту. То је ипак било место где је Крст сахрањен.
Биљка која је постала референтна тачка добила је име босиљак и од тада се сваке године 14. септембра у складу са тим одаје почаст.